Branimir Džoni Štulić doneo je u jugoslovensku muzičku, ali i kulturnu scenu, jedan sasvim novi izraz. Ta poetika, svakako, zaslužuje da bude analizirana.
Rock and roll, jedinstveno duhovno iskustvo proizašlo iz bogate bluz tradicije „croonsa” (žalopojki) i „field hollersa” (dernjava s polja) obojenih melanholičnim tonovima dvanaestice, duhovne snage spirituala i gospela evro-afričkih korena, klavirskih improvizacija ragtajma i afro-američke razigrane impulsivnosti džeza, dao je kroz vlastiti autentični izraz bunta i različitosti pun doprinos svetu poetike, pisane reči uzburkanih emocija, ogoljenih i sirovih do granica izdržljivosti.
Od romantičarskih, lirskih uzleta pop-rock klasika, preko sirovosti, angažovanosti, političnosti i epskih pasaža bazičnog rock and rolla pa do krajnosti minimalizma punka i undergrounda, socijalnih i satiričnih pokliča naglašenih slobodom forme „jezika ulice” i slenga, i zalaska u mračna područja svakojakog metala gde se reči transformiču u jezu primalnog krika i progovaraju neartikulisanom čulnošću, rock and roll je iskonskom neposrednošću i jednostavnošću izraza oslikavao život prepoznatljivom poetikom.
Nikada u pravoj meri priznat od strane akademskih krugova kao previše prizeman, bez poželjne diplome i poštovanja utvrđenih pravila, poetski svet rock and rolla iznedrio je mnoge od duhovnih veličina: umetnike, poete i predvodnike, prepoznate od strane onih koji svojeglavo prate svoj put ne obazirući se na opšte mišljenje i zadate teme ultimativnog tipa.
(Sledi nastavak…)
Izvor: https://kultivisise.rs/branimir-dzoni-stulic/
Издвој новости на српском
