Tvrdnje da rudnik u Karamanici predstavlja opasnost po vode reke Dragovištice i njenog eventualnog zagađenja su netačne, tvrde iz kompanije Bosil – Metal d.o.o. iz Bosilegrada, reagujući na tekst „Rudnik kod Bosilegrada prekogranična pretnja: Cijanid i neprečišćavanje otpadnih voda neprihvatljivi za Bugarsku“ objavljen u novinama Nova, u kom je naveden i njihov odgovor.
„Prema dosadašnjim ispitivanjima životne sredine od strane akreditovanih ustanova Republike Srbije, svi parametri su u dozvoljenim koncentracijama i ne odstupaju čak ni od rezultata analiza takozvanog „nultog stanja“, koje je sprovedeno pre pokretanja pilot postrojenja“, navode iz ove kompanije.
Tvrde da je Institut za zaštitu na radu iz Novog Sada, koji je od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovlašćen za obavljanje fizičko-hemijskih, senzornih i mikrobioloških ispitivanja otpadnih, površinskih i podzemnih voda, kao i uzorkovanje voda, a po nalogu opštinske uprave u Bosilegradu, obavio je 2023. godine veštačenje vodenih tokova u Bosilegradu, kako u Karamanici, tako i reke Dragovištice.
„Utvrđeno je da svi parametri uzorkovane vode zadovoljavaju vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo postizanje, koju je objavio Službeni glasnik Republike Srbije“, naveli su i dostavili izveštaj o uzorkovanju, iz 2023. godine.
Navode da se ispitivanje vode iz Bezimenog potoka, koji protiče u blizini postrojenja, sprovodi se svaka tri meseca i to 150 metara iznad i 250 metara ispod rudnika, a sprovodi ga akreditovani Zavod za javno zdravlje iz Vranja.
„Rezultati svih ispitivanja dostavljaju se odmah Republičkoj ekološkoj inspekciji i ostalim nadležnim institucijama Republike Srbije. Po do sada dostavljenim rezultatima nismo imali primedbi od nadležnih institucija i organa. Dosadašnji rezultati pokazuju, kao što smo naveli, da se merenja ne razlikuju od takozvanog „nultog stanja“. To dokazuje i da su tvrdnje o nekakvom zagađenju voda u ovom kraju potpuno izmišljene i nemaju nikakvo uporište u činjenicama i podacima o ispitivanju voda koje su sprovele referentne institucije u Republici Srbiji“, navode.
Dodaju da je u tekstu pomenuti Bezimeni potok oko pet meseci godišnje gotovo suvog korita i kao takav, nije obezbeđivao dovoljnu količinu vode za rad pilot postrojenja, pa je rudnik konstruisao pomenuti zatvoreni sistem, tako što se u jednom bazenu prikupljala tehnološka voda, koja se potom ispuštala u flotaciju. U tom ciklusu, nakon upotrebe u flotaciji, ona se pumpama vraća u drugi bazen, gde se taloži, prerađuje, a potom ponovo koristi u flotaciji, dok se minimalni gubici tehnološke vode usled zadržavanja predviđene vlažnosti u finalnom proizvodu, tj. koncentratu rude, kao i zbog atmosferskog isparavanja, nadoknađuju povremenim dodavanjem malo sveže vode. Zbog toga vodotokovi i nisu ugroženi ovim projektom, jer kao što smo naveli, rudnik nema nikakvih otpadnih voda u procesu prerade rude“, navode.
Ističu da je svima u interesu „da živimo i radimo u zdravom okruženju, da se Bosilegrad razvija, da imamo zadovoljne zaposlene, koji će ostati da žive u ovom kraju, jer imaju perspektivu“. Prema Glavnom rudarskom projektu, rudnik će zapošljavati oko 320 radnika, takođe kao socijalno odgovornoj kompaniji smatramo našom obavezom da maksimalno pazimo na očuvanje životne sredine kroz naš rad, vodeći se najvišim evropskim standardima, što ćemo činiti i u budućnosti, dodaju u saopštenju.
Bugarsko ministarstvo dalo negativnu ocenu zbog cijanida
Podsetimo, novine Nova pišu da je firma „Bosil-metal“ je 2007. godine započela geološka istraživanja područja Karamanice kod Bosilegrada, da bi 2017. izgradila pilot postrojenje za preradu olovo-cinkove rude. Eksploataciju i preradu zvanično je izvodila samo opitno do pre dve godine, kad je pilot-postrojenje ugašeno. Rudarski projekat otkriva planove ove kompanije da narednih 13 godina eksploatiše ležišta „Podvirovi“ i „Popovica“ dobijajući iz njih 250.000 tona rude olova i cinka godišnje. Predviđeno je vađenje rude iz dva podzemna rudnika između kojih bi se nalazila flotacija (postrojenje za preradu rude) i skladište jalovine.
Ministarstvo zaštite životne sredine i voda Bugarske dalo je negativnu ocenu prihvatljivosti projekta eksploatacije ruda olova, cinka i bakra iz ležišta „Podvirovi“ i „Popovica“. Ključne zamerke su da je planirano korišćenje cijanida u procesu prerade rude i nije predviđen sistem za prečišćavanje otpadnih voda, pa bi zagađujuće materije iz rudnika mogle da završe u rekama Dragovištici i Strumi, odatle u izvorima vode za piće i navodnjavanje. Istu brigu dele i aktivisti iz Srbije i Bugarske, dok su u kompaniji „Bosil-metala“ „uvereni da će i lokalna zajednica, i nadležna ministarstva, a na kraju i akteri u Bugarskoj doći do zaključka da razloga za brigu nije bilo“.
Sve ovo je planirano na južnom delu planine Bele Vode i sliva Karamaničke reke, koja se posle 20 kilometra uliva u Dragoviščicu, pre njenog ulaska iz Srbije u Bugarsku. Zbog toga je Bugarska, kao pogođena strana, izrazila nameru da učestvuje u postupku procene uticaja ovog rudnika na životnu sredinu.
„Implementacija projekta eksploatacije rude olova, cinka i bakra iz ovih nalazišta dovešće do zagađenja reke Dragoviščice, koja je prekogranična i neizbežno će zagaditi reku Strumu, koja je najvažnija pritoka u Ćustedilskoj oblasti. Ovo znači i potencijalnu kontaminaciju glavnih izvora vode za navodnjavanje u regionu, kao i brojnih izvora pijaće vode“, navedeno je u odgovoru bugarskog Ministarstva zaštite životne sredine i voda na dokumentaciju vezanu za studiju uticaja poslatu iz Srbije.
U dopisu adresiranom na ime ministarke Irene Vujović, pominje se da do zagađenja voda može doći usled širenja prašine nakon miniranja ili sa suve površine jalovišta, ali je akcenat stavljen na otpadne vode: „Opasne otpadne vode (uglavnom iz rudnika i iz procesa prerade rude) su potencijalni zagađivač, posebno ukoliko dođe do njihovog slučajnog ispuštanja iz tehničkih razloga ili usled ekstremnih vremenskih uslova. Čak i u normalnom režimu rada, zbog toga što je planiran samo gravitacioni tretman voda (taloženje) postoji opasnost od kontaminacije površinskih voda vodama iz rudnika“.
Rudarski projekat predviđa da se u procesu izdvajanja cinka iz rude koristi natrijum cijanid, koji spada u jake otrove. „Snažno se protivimo planiranoj upotrebi cijanida u tretmanu rude. Klasa cijanidnih jedinjenja obuhvata veliki broj visokotoksičnih supstanci koje brzo deluju na ljudski organizam. Među njima su najtoksičniji natrijum i kalijum cijanid koji imaju dobru rastvorljivost u vodi i formiraju cijanidanjon u značajnim koncentracijama. On deluje tako što blokira oksidativne enzime, a posledica je zaustavljanje disanja tkiva“, navodi bugarsko ministarstvo i podseća na ekološku katastrofu koja se 2000. godine desila u slivu reke Tise kada je došlo do pucanja zida jalovišta rumunskog rudnika Baja Mara i izlivanja vode i mulja sa visokim sadržajem cijanida.
„Eko Surdulica“: Imamo analize Instituta za hemiju za Bezimeni potok
Nakon što je javnost obaveštena da je „Bosil-metal“ podneo zahtev za dobijanje saglasnosti na studiju uticaja, primedbe su poslala i srpska udruženja, među kojima je i Eko Surdulica.
„Nisu obuhvaćeni svi aspekti zagađenja. Na primer, u samoj Studiji je navedeno da nisu urađene celokupne analize kvaliteta vode Bezimenog potoka, koji prolazi kroz rudnik. Piše da zbog toga nije moguće sagledati njegov ekološki status pa su rešili da ga okarekterišu kao srednji. Mi imamo fotografije tog potoka koji je žut, zelen i analize Instituta za hemiju u Beogradu koje pokazuju prisustvo teških metala“, priča za „Novu“ Daniela Mihajlović iz Eko Surdulice.
Izvor: n1info.rs
Издвој новости на српском
