Vlasinsko jezero je pred odumiranjem zbog drastičnog smanjenja vodostaja, upozoravaju ekolozi, ali i građani Surdulice i čelnici opštine. Količina vode u jezeru u protekla tri meseca svedena je na polovinu.
Drastično smanjenje vodostaja ozbiljno ugrožava bogatu i raznovrsnu floru i faunu u samom jezeru, ali i oko njega, te čuvena plutajuća ostrva po kojima je ovo jezero poznato. U predelu izuzetnih odlika Vlasina upozoravaju da višemesečno ispuštanje jezerske vode zbog remonta jedne od četiri hidroelektrane „Vrla“ pogubno utiče na biljni i životinjski svet, posebno na autohtone jedinstvene vrste.
– Izuzetno nizak vodostaj Vlasinskog jezera loše utiče na mrest ribe, zbog koje inače dolazi veliki broj pecaroša iz Srbije, Bugarske, Makedonije, Grčke i drugih zemalja – kaže radnik čuvarske službe na Vlasini Radoš Kostadinović.
Šef PIO „Vlasina“ Novica Stanković upozorava da su pored jezera počele da se suše neke endemske vrste biljaka poput breze i rosulje.
Vodostaj jezera opao je u protekla tri meseca za čak pet do deset metara. Mnogi čamci i brodići ostali su na suvom, a ni najstariji meštani ne pamte ovako nizak vodostaj jezera. Iz EPS-a navode da je maksimalni korisni kapacitet akumulacije 107 miliona kubika vode, a trenutno u Vlasinskom jezeru nema više od 47 miliona kubika vode.
Predsednica opštine Surdulica dr Aleksandra Popović naglašava da lokalna samouprava nije nadležna za vodostaj i nema nikakve ingerencije. Međutim, Popovićeva, koja je doktorka u surduličkom Zdravstvenom centru i funkcionerka SPS, upozorava da će drastično pražnjenje jezera negativno uticati na ekološki sistem na Vlasini.
– Posebno me zabrinjava činjenica da lokalna samouprava u Surdulici, na čijoj se teritoriji nalazi Vlasinsko jezero, od Elektroprivrede Srbije i Vlasinskih hidroelektrana nije dobila nikakvo obaveštenje o pražnjenju akumulacije izgrađene davne 1949. godine. Sigurna sam da će se u predstojećoj letnjoj sezoni osetiti videti velike posledice na biljni i životinjski svet. Zabrinjavajuće smanjenje vodostaja Vlasinskog jezera negativno će se odraziti i na turizam ovog područja i naše opštine – rekla je dr Aleksandra Popović.
Velika većina od tridesetak plutajućih ostrva od treseta, koja su jedinstveno obeležje ovog jezera, prikovana je za obalu i neizvesna je njihova sudbina, kao i sudbina najvećeg ostrva „Mobi Dika“, koje se u maju prošle godine gotovo spojilo sa obalom. Ostrva od treseta, koja imaju ukupnu površinu od osam hektara, predstavljaju prirodni svetski fenomen koji posećuju turisti iz Amerike i Evrope.
U Elektroprivredi Srbije potvrdili su da se jezero u poslednja tri meseca drastično prazni zbog remontnih radova u jednoj od hidroelektrana. Iz EPS-a, međutim, tvrde da nizak vodostaj najveće veštačke akumulacije u Srbiji ne ugrožava biljke i životinje u jezeru i okolini.
Izvor: Blic.rs