Планинари из Србије и Бугарске походили планину Гребен

От

7. май 2018

Планинарско друштво „Преслап“ из Ниша организовало је у суботу, 5.маја 2018.године, међународну акцију на Гребен планини. Учесвовало је стотинак планинара из Ниша, Софије, Димитровграда, Бабушнице, Алексинца, Предејана, Лебана, Лесковца, Гаџиног Хана, Доњег Душника, Ваљева, Младеновца, Аранђеловца и Београда.

Занимљиво је да је ово прва масовна планинарска акција на Гребену, још од 1895.године и акције коју је водио велики Алеко Константинов, са више од стотину планинара из Софије. Познато је да је Алеко био толико одушевљен планином Гребен и кањоном реке Јерме, да је на том походу и створио чувену приповетку „Какво? Швейцария ли?!“, која се сматра једним од најлепших књижевних дела у свету на тему љубави човека према природи.

Са суседном Влашком планином, Гребен оивичава кањон реке Јерме, између села Трнски Одоровци и Власи. Једна је од најтежих планина за успон на читавом Балканском полуострву, јер је оштра, стеновита, непроходна. Планинари су му чак наденули и надимак „Матерхорн“. Делује као да се на њу нико не може попети. Много је врхова, као игли, као зубаца чешља на Гребену, и они нису повезани никаквим превојем. Највиши врх зове се Бежениште и висок је 1338 метара.

Када се на успон крене из села Драговита у општини Димитровград, после превоја на 1100 метара надморске висине, излази се на највиши и наоштрији део Гребена. Треба бити веома опрезан, јер оштро камење је свуда. Неравнине су велике, и сваки корак је веома важан. Од планинара се захтева велика телесна снага и снажна концентрација, да савладају све ове изазове. До Беженишта, планинаре пут води преко неколико стеновитих врхова. Како они нису повезани превојем, тако се планинари таман попну на врх, и бивају принуђени да се нагло спусте. Све ово извлачи пуно снаге из сваког планинара.

Најтежи део на стеновитом гребену планине Гребен зове се „нож“. То је једна стена, која је у највишем делу, где се свакако мора проћи, широка само 30-так центиметара, а са обе стране стене су дубоки амбиси. Захваљујући ангажовању водича и великој пажњи свих учесника, овај део сви су безбедно савладали.

Потом је до самог врха Бежениште преостало да се савладају још три безимена врха, са наглим успонима и наглим силасцима. На овом делу и нема класичне и проходне планинарске стазе, већ планинари морају да се све време придржавају рукама и траже ослонац.

Коначно, планинари су били награђени изванредним погледом са Беженишта, на бројне планине у Бугарској и Србији. Видела се Стара планина, Витоша, Рила, Руј, Стажа, Гребен, Грамада, Таламбас, Влашка планина, Сува планина.

Због изузетно захтевног успона и силаска, на овој акцији било је ангажовано чак седморо водича: Ненад Стевановић, Мирослав Докман, Анита Михајловић, Марија Марковић, Братислав Стојановић, Владица Јаначковић и Саша Аранђеловић.

У исто време, на Бежениште се попела и група од четворице алпиниста, које је предводио Зоран Павловић из Предејана. Они се пењали вертилано, уз неприступачлен литице, из правца села Трнски Одоровци, уз коришћење компетне алпинистичке опреме.