Georgi Gospodinov, najveći savremeni bugarski pisac i ovogodišnji dobitnik Međunarodne nagrade Buker, bio je gost Kulturnog centra Grad gde je večeras zajedno sa piscem i glavnim urednikom Geopoetike Vladislavom Bajcem učestvovao u književnom dvouglu u okviru programa pod nazivom “Booking Balkan”.
Pisci i dvojica dobrih prijatelja, Georgi Gospodinov i Vladislav Bajac, u prepunoj sali KC Grada, priredili su zainteresovanoj publici pravi književni ugođaj. Naravno, povod je bio dolazak velike bugarske i evropske književne zvezde u Beograd, ali ni osnivač Geopoetike nije bio ništa manje interesantan i zanimljiv.
U prisnoj atmosferi, uz pomoć prevoditeljke sa bugarskog Jamine Jovanović, njih dvojica su razmenjivali priče, anegdote, pitanja…
– Ja ću gledati da budem prisutan u manjem obliku, jer mene možete imati kad hoćete, a „Žaro“ je ovde vrlo kratko… – rekao je skromno na početku Vladislav Bajac, ustupajući reč svom kolegi, i na taj način otkrivajući piščev nadimak, makar u njihovom internom obraćanju.
Autor nagrađenog „Vremenskog skloništa“ se prisetio da je Bajac bio prvi čovek koji ga je otkrio van Bugarske, pre više od 20 godina.
– „Prirodni roman“ je izašao u Bugarskoj 1999, a Geopoetika ga je objavila 2001. To je bio moj prvi roman preveden na strani jezik, a Geopoetika je bila moj prvi strani izdavač – priseća se Gospodinov, koji nije krio koliko mu je prijatno tokom razgovora.
– Najteže je probuditi radoznalost u susednoj zemlji, zbog toga što mislimo da se dobro poznajemo… I zato hvala Bajcu i Geopoetici na ovoj večeri i na pozivu – rekao je bugarski pisac koji ima brojne čitaoce u Srbiji.
Bajac je, koji je još tokom devedesetih bio jako čitan u Bugarskoj gde mu je objavljeno deset knjiga, dodao da je Gospodinov jedan od retkih pisaca koji se bavi vremenom od kada piše, „na ovaj ili onaj način“.
– Početak njegovog vremena je početak njegovog pisanja – smatra osnivač Geopoetike.
Na to se nadovezao Gospodinov koji je ispričao kako je kao mali dečak od šest godina živeo na selu.
– Sanjao sam neki stražan san i želeo sam da ga ispričam baki. Međutim, ona mi je rekla da je bolje da ga nikom ne ispričam, da se ne bi ostvario. Ja sam ga onda zapisao, i dan-danas ga nisam zaboravio. Tako sam počeo da pišem – priseća se pisac.
U međuvremenu, pisci su prepričavali anegdote vezane za Keneta Vajta, škotskog pisca i pesnika koji je nedavno preminuo, ali koji je uticao na obojicu. On je bio tvorac termina „geopoetika“, po kojem se zove Bajčeva izdavačka kuća, a Gospodinov je Vajta pominjao u svojim knjigama, a kasnije ga je i upoznao, i s njim se družio.
– Kada su bile studentske demonstracije u Beogradu 1996, doveli smo Vajta u prve redove, jer je on bio poznato kao „šezdesetosmaš“. Njegova reakcija je bila: „This is fucking beautiful!“ – nasmejao je Bajac salu KC Grada.
On je zatim Gospodinovu postavio pitanje da li pripada onoj vrsti autora koji stalno pišu istu knjigu ili onoj drugoj, koja se uvek bavi drugačijim temama.
– Postoje neke teme koje prolaze kroz sve moje knjige, jedna je koliko su važne stvari koje se nikad nisu dogodile, a druga tema je kako se piše o nečemu što se nikad nije dogodilo – odgovorio je Gospodinov.
Uvek se čini da pisac lako piše o svojim knjigama, ali ja znam da to nije tako, dodao je Vladislav Bajac, i s tim se njegov prijatelj složio.
– Lakše je pisati nego pričati o knjigama, moje knjige su lične, pune su nekih biografskih priča… Kad su pitali Felinija zašto stalno piše o sebi i svom životu, on je rekao da čak i da napravi film o ribi, to bi bio lični film…
Pričajući o svojoj današnjoj kratkoj šetnji ulicama Beograda, Gospodinov je ispričao da je u Ulici Gavrila Principa video radnju sa natpisom „Bombondžija“.
– Pomislio sam da piše „Bombondžija“, s obzirom na ime ulice u kojoj se nalazim – rekao je u šali bugarski pisac i nasmejao publiku, koja je imala priliku da autorima postavlja pitanja, i na kraju večeri dobije potpisane knjige obojice autora.
Georgi Gospodinov je bio u Beogradu već nekoliko puta, uključujući festival Krokodil 2019.
Pored “Vremenskog skloništa“, u izdanju Geopoetike prevedeni su “Prirodni roman“ (2001), „Fizika tuge“ (2013) i zbirke priča „I druge priče“ (2011), „I sve postade mesec“ (2016), „Sva naša tela“ (2019).
Izvor: nova.rs
Издвој новости на српском
