Napetu atmosferu u sandžačkim gradovima, koju odlikuju teške reči, uvrede i medijsko prepucavanje, a pred za nedelju zakazane izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji, dodatno je uzburkala izjava nosioca liste „Matica bošnjačka“ Muamera Zukorlića.
Naime, lider Stranke pravde i pomirenja (SPP) izjavio je da se pojedini Srbi upisuju kao Bošnjaci u poseban birački spisak, jer žele na taj način da daju podršku ovoj listi.
„Po statu SPP jeste bošnjačka stranka, ali je ostvarena i za sve druge. Ljudi koji su u ovoj stranci, a nisu pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice, dali su punu podršku svim našim aktivnostima za Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) zato imamo slučajave gde su se pripadnici srpske nacionalnosti u Beogradu, Subotici i još nekim mestima pisali kao Bošnjaci. Ja sam pitao zašto se pišete kad ste Srbi, rekli su mi hoćemo da vam pomognemo. Nemam problem da to kažem, naravno ne radi se o velikim brojkama, radi se o pojedincima koji su želeli da daju podršku“, izjavio je Zukorlić, bivši muftija Islamske zajednice u Srbiji, koji je u poslaničke klupe ušao posle izbora za Skupštinu Srbije 2016. godine, nakon čega je izabran i za predsednika Odbora za obrazovanje i nauku.
Iako portali koji su naklonjeni Zukorlićevoj listi tvrde da je u pitanju osam Srba koji su se u nekoliko gradova Srbije upisali kao Bošnjaci, ova njegova izjava izazvala je oštre kritike i tvrdnju ostalih lista da ona dokazuje da iza te liste stoji zvanični Beograd.
Zukorlić je to više puta oštro demantovao, uz tvrdnju da ne postoje razlozi za strah od sukoba u Sandžaku, regiji na jugozapadu Srbije u kojoj je većinsko stanovništvo bošnjačko, do kraja izbora za BNV.
Generalni sekretar Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka i kandidat za većnika sa liste „Samoopredeljenje“ Ahmedin Škrijelj smatra da je to očajnički pokušaj da se jedan „propali projekat spasi“ i da je odbrana od toga masovna izlaznost Bošnjaka u Sandžaku.
„To je dokaz o tome koliko je zakonodavni okvir koji tretira pitanje manjinskih naroda loš kada ostavlja mogućnost da jedan narod drugome bira predstavnike. To ne postoji nigde u svetu, a kada pogledate sa stanovišta zakona to je zakonito, ali je pitanje koliko je to moralno. Ukoliko se režim u Srbiji drzne na jedan takav potez mi te izborne rezultate nećemo priznati“, rekao je Škrijelj.
Ahmedin Škrijelj tvrdi da poslednjih dana sve više dobijaju informacije o tzv. crnogorskom scenariju (16. oktobra 2016. godine u Crnoj Gori je sprečen državni udar, u noći održavanja parlamentarnih izbora), odnosno nasilnom preuzimanju BNV.
Fahurih Đekić, predsednik Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije (SDP), čiji je osnivač ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, te vicepremijer, Rasim Ljajić, a koja podržava listu „Vakat je“, veruje da je Zukorlić to nespretno izjavio i da su u pitanju sporadični slučajevi.
„Ukoliko bi se nešto tako zaista i desilo predstavljalo bi flagrantno kršenje manjinskih prava i Ustava Republike Srbije, dakle to bi bio udar ne samo na manjine, na Bošnjake, već i na ustavni poredak države. Mi bi u tom slučaju pribegli nekim metodama, kojima bi se morali služiti da bi taj problem rešili. Nadam se da svi koji na neki način učestvuju u ovom izbornom procesu u Srbiji ne smatraju da to može lako da prođe i da se to može lako realizovati“, rekao je Đekić.
Političku scenu Sandžaka više od decenije karakterišu oštri sukobi unutar korpusa bošnjačkih političkih predstavnika.
Reakcije predstavnika srpskih partija u Novom Pazaru povodom ove Zukorlićeve izjave nije bilo ovih dana moguće dobiti, a novinar Nikola Kočović kaže za Radio Slobodna Evropa da to nije neuobičajeno, jer oni gotovo nikada ne komentarišu dešavanja unutar bošnjačkog korpusa u ovom kraju.
„Mi smo se u radiju Sto plus bavili ovom brojkom upisanih Bošnjaka u poseban birački spisak i došli do podatka da je van Sandžaka, odnosno u ostalim gradovima Srbije, upisano oko 2.800 birača, a da ih je najviše u Beogradu – 1.162. Na ovim izborima će glasati i 447 Bošnjaka u Kosovskoj Mitrovici, 254 žitelja Loznice, 224 Malog Zvornika, 194 Krupnja, 134 Subotice i 128 Pančeva. U ostalih 26 gradova, broj upisanih građana u poseban birački spisak bošnjačke nacionalne manjine je manji od 100 i uglavnom je jednocifren. Nemoguće je utvditi koliko je među njima Srba koji su se upisali kao Bošnjaci, ali mislim da ova brojka ljudi ne može drastično uticati na rezultate izbora koji nas očekuju u nedelju“, kaže Kočović.
Ovu predizbornu kampanju za novi saziv BNV obeležilo je i incident tokom kojeg je nedavno sednicu Skupštine grada Novog Pazara prekidalo više desetina građana, kojima se kasnije pridružio i sam Zukorlić.
Ubrzo je reagovao i veliki broj nevladinih organizacija koje kažu da je dodatno uznemirenje i napetost među građane Sandžaka unela informacija da međunarodni posmatrači neće pratiti izbore za BNV.
Prava glasa na izborima za BNV ima i 50.227 građana Novog Pazara, 20.838 Tutina, 12.284 Sjenice, 11.860 Prijepolja, 4.598 Priboja i 875 Nove Varoši. Ukupan broj upisanih Bošnjaka iznosi 103.492, od ukupno pola miliona građana koji su upisani na posebni birački spisak za izbor nacionalnih saveta koji će u naredne četiri godine zastupati interese nacionalnih manjina u dijalogu sa vlastima, ali i brinuti o njihovoj kulturi, obrazovanju, informisanju i tradiciji.
Bošnjaci biraju između četiri liste – „Samoopredjeljenje“, čiji je nosilac aktuelni predsednik BNV Sulejman Ugljanin, „Matica bošnjačka“, na čijem čelu je Muamer Zukorlić, „Vakat je“ koju predvodi Sait Kačapor i „Stari dedo“, lista koju vodi grupa građana Sandžaka, samo putem društvenih mreža.
Građani koji žele da glasaju moraju do 31. oktobra u ponoć da se upišu u poseban birački spisak, jer je to preduslov za glasanje.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Издвој новости на српском
