Retko šta nam je u poslednje vreme ulilo toliko optimizma kao što je trijumif trojice studenata i jednog profesora u popularnom kvizu „Potera“. Pokazali su neverovatno znanje i svima nam uneli malo nade u mladost ove zemlje.
Bila je to epizoda “Potere” koja će se pamtiti – gde su tri mlada čoveka i jedan iskusan profesor preuzeli na sebe velike rizike, pokazali hrabrost i najzad trijumfovali protiv Tragača Žarka Stevanovića, koji je takođe bio odličan.
Nakon puno napetosti i briljiranja, ekipa je odnela kući milionče – a Srbiji nikada nije bilo draže što je neko uspeo da pobedi Tragača.
Ovo mladi ljudi postali su nacionalni ponos, a profesor koji im je bio jaka podrška je dokaz da su oni koji nam uče decu često sjajni ljudi. Sa svakim od ovih takmičara smo popričali i otkrili su nam svoje trikove za pamćenje, planove za budućnost, ali i neke stvari o kvizu koje ne vidimo ispred televizora.
Omiljeni šabački profesor
Darko Vučićević radi kao profesor tehnike i informatike u OŠ “Janko Veselinović” u Šapcu – po mnogim parametrima najboljoj osnovnoj školi u tom gradu, kako nam je otkrio. Kaže da se za “Poteru” spremao čitav život – tako što čita, gleda i sluša. Oduvek su ga zanimala takmičenja u znanju.
“Prvi kviz koji sam pratio je naravno ‘Kviskoteka’, neprevaziđeni Oliver Mlakar i beskrajno simpatični urednik Lazo Goluža. Kasnije je došla ‘Slagalica’, ‘Želite li da postanete milioner’ – jedini kviz na kojem sam želeo da učestvujem pre Potere”, rekao nam je on.
Jako nas je nasmejalo ono što je prvo uradio nakon velike pobede u kvizu.
“Poznato je da je mozak najveći potrošač energije u organizmu tako da sam otišao na ručak u restoran RTS- a”, priznao je,.
Darko je oduvek mrzeo učenje napamet, pa kaže da je imao problema da nauči pesmice u školi. Zato je imao još jedan duhovit odgovor na pitanje da nam otkrije svoje trikove za dobro pamćenje.
“Pre par godina sam glumio u školskoj predstavi i najveći problem je bio da zapamtim tekst. Ček ček… na koje pitanje je ovo odgovor?”, našalio se.
U slobodno vreme voli da bude u prirodi i da vozi bicikl – a putovanja i sve što je vezano za njih su mu definitivno najveća strast. Citirao je Marsela Prusta – “prava lepota putovanja ne sastoji se u upoznavanju novih pejzaža, već u menjanju pogleda na svet”.
Radeći u prosveti, Darko je stekao utisak da su mladi snalažljivi i da se lako prilagode okolnostima.
“Oni najbolji i najuspešniji u svojim oblastima nažalost nemaju perspektivu u Srbiji, njih će grejati Sunce tuđeg neba”, ipak kaže.
Kako su vremena teška, čita, gleda i sluša samo zabavne teme – prati emisije Ivana Ivanovića i “Mentalno razgibavanje” Dareta i Mareta.
“Iako je sve samo ne zabavna oduševila me serija ‘Kosti’ u kojoj je sjajno ispričana priča našeg sadašnjeg života”, otkrio je profesor, uz savet svima da stave svoje znanje na test i prijave se za učešće u “Poteri”.
Student istorije koji je sačuvao svoju radoznalost
Siniša ima 21 godinu i studira istoriju. Pre svega, otkrio nam kako je njemu “Potera” izgledala – iza kamera. Bio je spreman na žustru borbu.
“Sve nekako izgleda manje u studiju i drugačije razmišljate kada se pitanja postavljaju vama. Na primer, ni u jednom trenutku tokom brzih pitanja nisam mogao da mislim na vreme, a slično je bilo i u finalnoj Poteri. Na “tabli” nema mesta za premišljanje i, ukoliko ne znate, morate da sledite instinkt. Sve u svemu, ono što je moje iskustvo činilo drugačijim od gledanja kviza iz sobe jeste koncentracija koju sam održavao sve vreme i shvatanje kviza kao borbe ili zadatka, a ne kao razbibrige”, govori Siniša.
Smatra, poput Darka, da se čovek za kviz sprema ceo život, a da toga nije svestan – tako što neguje svoju radoznalost. Zbog toga nije siguran čime će se baviti u budućnosti jer razmišlja o nekoliko zanimanja – a pušta da ga tok učenja odvede “tamo gde pripada”.
“Mislim da govorim u ime brojnih mladih ljudi poput mene kada kažem da je moja velika želja da ostanem ovde, ali da ne želim da to izgleda tako što će, posle ovakvog uspeha, neko meni omogućiti lagodan život u zamenu za to da budem nečiji privezak ili cirkuska životinja za pokazivanje i skupljanje političkih poena. Napominjem da ovo govorim bez ikakvog dnevnopolitičkog podteksta. Mislim da je iznad svega toga želja da upravo ovde, sa drugim mladim i talentovanim ljudima, učestvujem u stvaranju okruženja iz koga generacije posle nas neće imati razloga da ide”, smatra Siniša.
Uprkos tome što trenutno na studijama proučava literaturu na temu Jugoslavije iz 19. veka, pronalazi vremena da svoju radoznalost “nahrani” kvalitetnim sadržajima.
“Praznične dane koristim za gledanje svih onih filmskih klasika koji su mi dosad promicali, različitih žanrova – od špageti vesterna do ‘Ratova zvezda’. U muzici takođe kombinujem različite pravce. Ako treba da biram, od strane muzike bih za ove dane preporučio Boba Dilana i ‘Pink Flojd’, od domaće ‘Gobline’, a od klasike uvek Čajkovskog”.
Za buduće takmičare “Potere” ima konkretan i jako koristan savet.
“Mogu da dam budućim takmičarima neke savete poput onog da, ukoliko postoje tri ponuđena odgovara, od kojih su dva međusobno po bilo čemu slična, neki od njih je gotovo izvesno tačan”.
Budući profesor koji obožava fado i klasiku
Arsenije Arsić je trenutno na prvoj godini Ekonomskog fakulteta – a već ima impresivan opus znanja iz raznih oblasti. On je u “Poteri” pre svega vodio računa da njegov nastup bude kvalitetan i da pažljivo čita pitanja.
Kvizovi su mu bili interesantni od ranog detinjstva, premda ih intenzivno prati već nekih 5 godina.
“Hobiji su mi skupljanje mapa i zastava. Sebe u budućnosti vidim kao profesora univerziteta, ili kao nekog ko se bavi statistikom – svakako, zanimanje u okviru struke”, otkrio nam je Arsenije.
Ipak, svoju karijeru gradiće u inostranstvu.
“Ne nameravam da ostanem u Srbiji, već planiram usmeravanje ka inostranstvu. Perspektiva moje generacije je prilično neizgledna, jer smo društvo koje ne ceni znanje i obrazovanje – u širem smislu te reči”, smatra on.
Ne gleda televiziju, a upušta se u koštac sa velikim filozofskim delima – kao što je “Kritika čistog uma” Imanuela Kanta.
“Slušam različitu vrstu muzike, u zavisnosti od raspoloženja – narodna, latinoamerička i fado, neretko i klasična – Vivaldijevi i
Bahovi koncerti”, otkrio nam je Arsenije.
Naravno, toplo preporučuje izazov učešća u “Poteri” – jer je iskustvo “nezaboravno”.
Sportista sa neverovatnim trikovima za pamćenje
Bojan Milošević je takođe student prve godine Ekonomskog fakulteta, koji je od malih nogu voleo da gleda “Slagalicu”, kao i druge kvizove. Otkrio nam je kako je gradio svoje znanje.
“Kroz školovanje sam težio da slušanjem zapamtim što više informacija, a van škole da iz određenih oblasti koje me posebno zanimaju pročitam i nešto dodatno. Kroz bavljenje sportom sam stekao takmičarski duh, koji se odrazio i na ljubav prema kvizovima”, kaže Bojan.
Kao svestrani mladić, ima odlične trikove za pamćenje, koji se najviše baziraju na povezivanju podataka iz različitih oblasti.
“Na primer, neke istorijske događaje mozemo povezivati sa geografskim regijama i tako preko istorije učiti i geografiju; praćenjem sporta možemo spontano naučiti skoro sve zastave sveta, veće gradove, pa čak i ponešto o tradiciji različitih naroda; motivi u književnosti, likovnoj umetnosti i muzici se takođe često preklapaju. Ovo su samo neki od brojnih primera gde su različite oblasti povezane”, objašnjava Bojan.
Njegova velika ljubav je stoni tenis, kojim se bavi od svoje sedme, a poslednjih godinu dana polako ulazi i u trenerske vode. Osim stonog tenisa, obožava i tenis i fudbal, kao i šah koji je naučio da igra sa ocem još u ranom detinjstvu. Obožava Zagora i Edgara Alana Poa.
“Planiram da ostanem u Srbiji, ali nikad se ne zna. Perspektiva nije baš najbolja, ali želim da verujem da se uz istinski trud moze postići uspeh”, zaključuje Bojan.
Izvor: nova.rs
Издвој новости на српском
