Rudnik kod Bosilegrada prekogranična pretnja: Cijanid i neprečišćavanje otpadnih voda neprihvatljivi za Bugarsku

Rudnik olova, cika i bakra kod Bosilegrada ocenjen kao prekogranična pretnja po reke i pijaću vodu, piše list „Nova“.

Autor: Milena Ilić Mirković

Ministarstvo zaštite životne sredine i voda Bugarske dalo je negativnu ocenu prihvatljivosti projekta eksploatacije ruda olova, cinka i bakra iz ležišta „Podvirovi“ i „Popovica“ na području Karamanice kod Bosilegrada. Ključne zamerke su da je planirano korišćenje cijanida u procesu prerade rude i nije predviđen sistem za prečišćavanje otpadnih voda, pa bi zagađujuće materije iz rudnika mogle da završe u rekama Dragovištici i Strumi, odatle u izvorima vode za piće i navodnjavanje. Istu brigu dele i aktivisti iz Srbije i Bugarske, dok su u kompaniji „Bosil-metala“ „uvereni da će i lokalna zajednica, i nadležna ministarstva, a na kraju i akteri u Bugarskoj doći do zaključka da razloga za brigu nije bilo“.

Firma „Bosil-metal“ je 2007. godine započela geološka istraživanja područja Karamanice kod Bosilegrada, da bi 2017. izgradila pilot postrojenje za preradu olovo-cinkove rude. Eksploataciju i preradu zvanično je izvodila samo opitno do pre dve godine, kad je pilot-postrojenje ugašeno. Rudarski projekat otkriva planove ove kompanije da narednih 13 godina eksploatiše ležišta „Podvirovi“ i „Popovica“ dobijajući iz njih 250.000 tona rude olova i cinka godišnje. Predviđeno je vađenje rude iz dva podzemna rudnika između kojih bi se nalazila flotacija (postrojenje za preradu rude) i skladište jalovine.

Sve ovo je planirano na južnom delu planine Bele Vode i sliva Karamaničke reke, koja se posle 20 kilometra uliva u Dragoviščicu, pre njenog ulaska iz Srbije u Bugarsku. Zbog toga je Bugarska, kao pogođena strana, izrazila nameru da učestvuje u postupku procene uticaja ovog rudnika na životnu sredinu.

Opasnost po reke i pijaću vodu

„Implementacija projekta eksploatacije rude olova, cinka i bakra iz ovih nalazišta dovešće do zagađenja reke Dragoviščice, koja je prekogranična i neizbežno će zagaditi reku Strumu, koja je najvažnija pritoka u Ćustedilskoj oblasti. Ovo znači i potencijalnu kontaminaciju glavnih izvora vode za navodnjavanje u regionu, kao i brojnih izvora pijaće vode“, navedeno je u odgovoru bugarskog Ministarstva zaštite životne sredine i voda na dokumentaciju vezanu za studiju uticaja poslatu iz Srbije.

U dopisu adresiranom na ime ministarke Irene Vujović, pominje se da do zagađenja voda može doći usled širenja prašine nakon miniranja ili sa suve površine jalovišta, ali je akcenat stavljen na otpadne vode: „Opasne otpadne vode (uglavnom iz rudnika i iz procesa prerade rude) su potencijalni zagađivač, posebno ukoliko dođe do njihovog slučajnog ispuštanja iz tehničkih razloga ili usled ekstremnih vremenskih uslova. Čak i u normalnom režimu rada, zbog toga što je planiran samo gravitacioni tretman voda (taloženje) postoji opasnost od kontaminacije površinskih voda vodama iz rudnika“.

Korišćenje cijanida i opasnost po javno zdravlje

Rudarski projekat predviđa da se u procesu izdvajanja cinka iz rude koristi natrijum cijanid, koji spada u jake otrove. „Snažno se protivimo planiranoj upotrebi cijanida u tretmanu rude. Klasa cijanidnih jedinjenja obuhvata veliki broj visokotoksičnih supstanci koje brzo deluju na ljudski organizam. Među njima su najtoksičniji natrijum i kalijum cijanid koji imaju dobru rastvorljivost u vodi i formiraju cijanidanjon u značajnim koncentracijama. On deluje tako što blokira oksidativne enzime, a posledica je zaustavljanje disanja tkiva“, navodi bugarsko ministarstvo i podseća na ekološku katastrofu koja se 2000. godine desila u slivu reke Tise kada je došlo do pucanja zida jalovišta rumunskog rudnika Baja Mara i izlivanja vode i mulja sa visokim sadržajem cijanida.

„Projekat ne predviđa postrojenje za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda sa fizičko-hemijskim i hemijskim tretmanom, uključujući nautralizaciju (PH), pre ispuštanja u površinska vodna tela. Sa zdravstvenog stanovišta, ovo je ozbiljan tehnološki nedostatak koji ne garantuje zaštitu kvaliteta površinskih i podzemnih voda u prekograničnom kontekstu. S obzirom na sve navedeno, sa zdravstvenog stanovišta, ne može se dati pozitivna ocena prihvatljivosti investicionog predloga“, stoji u dopisu koji potpisuje bugarski ministar Peter Dimitrov. Od nadležnih u Srbiji traži se otklanjanje brojnih propusta u Studiji uticaja na životnu sredinu i nakon toga organizovanje široke javne rasprave u obe pogođene zemlje. Da li će se to desiti, od srpskog resornog ministarstva smo ostali uskraćeni za odgovor.

Prigovori sa srpske strane

Nakon što je javnost obaveštena da je „Bosil-metal“ podneo zahtev za dobijanje saglasnosti na studiju uticaja, primedbe su poslala i srpska udruženja, među kojima je i Eko Surdulica.

„Nisu obuhvaćeni svi aspekti zagađenja. Na primer, u samoj Studiji je navedeno da nisu urađene celokupne analize kvaliteta vode Bezimenog potoka, koji prolazi kroz rudnik. Piše da zbog toga nije moguće sagledati njegov ekološki status pa su rešili da ga okarekterišu kao srednji. Mi imamo fotografije tog potoka koji je žut, zelen i analize Instituta za hemiju u Beogradu koje pokazuju prisustvo teških metala“, priča za „Novu“ Daniela Mihajlović iz Eko Surdulice.

Naglašava da sve što važi za Bugarsku važi i za Srbiju: „Sela u okolini Bosilegrada koriste vodu iz Dragovištice za navodnjavanje. Uprkos tome, uticaj zagađenja na stanovništvo je u studiji zanemaren. Nema dovoljno podataka o očekivanim emisijama prašine i gasova tokom eksploatacije, a to može značajno da utiče na kvalitet vazduha i zdravlje lokalnog stanovništva. Nedostaju i podaci o potencijalnoj kontaminaciji zemljišta teškim metalima i drugim toksičnim supstancama, a takvo zagađenje je dugoročno“, priča naša sagovornica.

Dragovištica dragoceno stanište retkih vrsta

Reka Dragovištica, koju bi budući rudnik mogao da ugrozi, spada u retke reke Egejskog sliva u Srbiji. Uz nju, Egejskom slivu u Srbiji pripadaju još samo Pčinja i Lepenac. Geografska izolovanost i nepristupačnost uticali su da ovaj predeo ostane očuvan, a životna sredina veoma kvalitetna. Zato su Dragovištica i njene pritoke staništa retkih, za naše prilike jedinstvenih vrsta među kojima se najviše ističu autohtona makedonska pastrmka, istočna mrenka, ali i brojnije i rasprostranjenije poput pijora, klena, brkice i dvoprugaste uklije. Makedonska pastrmka i istočna mrenka su zaštićene domaćim zakonodavstvom i Bernskom konvencijom. Dragovištica sa pritokama jedno je od sve ređih staništa strogo zaštićenog potočnog raka u Srbiji, čijem padu populacije je odlučujuće doprinela masovna gradnja MHE na brdsko – planinskim rekama. Sve ove vrste u studiji o uticaju rudnika nisu evidentirane, pa nisu predviđene ni mere njihove zaštite, upozoravaju aktivisti.

Iz Bugarske poručuju da se plaše da će otrovi iz rudnika ići direktno u reku

Udruženje „Balkanka“ iz Bugarske je 14. juna ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine u Sofiji održalo protest pod nazivom „Kažite zbogom reci Dragovištici i reci Strumi!“, tražeći da bugarska strana preduzme odlučnije akcija radi sprečavanja prekograničnog zagađenja voda. Na pitanje šta ga najviše brine u vezi otvaranja rudnika na području Karamanice, Dimitar Kumanov iz „Balkanke“ za „Novu“ kaže – to da će raditi na isti način kao i rudnik ’Podvirovi’ u poslednjih pet, šest godina.

„Videli smo taj rudnik. Pre dve godine sam vodio novinske ekipe da snime šta se tamo zaista dešava. Kad smo stigli blizu rudnika članovi menadžmeta i pojedini radnici počeli su da nas gađaju velikim kamenicama. Direktor rudnika je bio veoma agresivan. U jednom trenutku je držao kamen veličine manje lubenice koji sam mu uzeo“, priseća se Kumanov dana kada je ispred rudnika “Podvirovi” napadnut tim istraživačkih novinara Bugarske nacionalne televizije (BNT) koji je došao da snimi priču o zagađenju.

„Ako uzmemo u obzir način na koji funkcioniše rudnik u Boru i kako je do sad radio rudnik ’Podvirovi’, očekuje da sve otrove ispuštaju direktno u reku i da to stiže u Bugarsku. Nema razloga da verujemo da će stvari biti drugačije. Srbija nema moć da natera rudarske kompanije da poštuju bilo kakav razuman način rada, zato očekujem ogromne probleme u Bugarskoj“, izričit je.

Dodaje da su i nadležni iz Bugarske do sad kasnili sa ispunjavanjem obaveza iz Konvencije o prekograničnom uticaju na životnu sredinu (ESPOO), te da su sad prvi put poslali odgovor u zakonskom roku, koji bi srpska strana trebalo da uvaži.

„Bosil-metal“: Rudnik u Karamanici nije opasnost po vode Dragovištice

Na molbu da prokomentarišu ocenu prihvatljivosti projekta u Karamanici od strane Ministarstva zaštite životne sredine i voda Bugarske, iz kompanije „Bosi-metala“ navode da nikakav zvaničan dokument povodom toga nisu dobili, te ne mogu ni da ga komentarišu, iako je isti objavljen na sajtu bugarskog ministarstva.

„Što se tiče navoda da u planiranom projektu nije predviđeno postrojenje za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda nadamo se da se radi o laičkom nepoznavanju planiranog industrijskog procesa, a ne namerno pogrešnom tumačenju projekta. Takvo postrojenje nije predviđeno, jer u tehnološkom procesu jednostavno ne postoje otpadne vode iz obrade rude, već samo tehnološka voda koja se u zatvorenom ciklusu nakon filtriranja i taloženja ponovo koristi. Ta voda je neophodna za kontinuiranu preradu rude i nema govora o ispuštanju u lokalne vodotokove.

Stoga tvrdnje da rudnik u Karamanici predstavlja opasnost po vode reke Dragovištice i njenog eventualnog zagađenja su netačne i nisu utemeljene u činjenicama. Rudnik u Karamanici pri svim svojim aktivnostima vodi maksimalno računa o tome da priroda u okruženju ne bude ugrožena i u tom cilju konstantno se sprovode brojne mere zaštite, u skladu sa propisima Republike Srbije. Prema dosadašnjim ispitivanjima životne sredine od strane akreditovanih ustanova, svi parametri su u dozvoljenim koncentracijama“, navode iz „Bosil-metala“ i naglašavaju da je svima u interesu da život i rad u zdravom okruženju.

Izvor: n1info.rs