Ko hoće da potencira složenost položaja Makedonije i svu kontroverzu ovog pitanja, rado uzima ovo rečenicu koja je objavljena u skopskim medijima u vreme intenzivne debate 2011: „Makedonija je zemlja s grčkim imenom, srpskom crkvom, bugarskim narodom i jezikom i 26 odsto albanskog stanovništva.
„U njoj se nalaze pobrojane sve strane s višedecenijskim i različitim stepenom učešća u rasplitanju makedonskog Gordijevog čvora. Od potpisivanja sporazuma Atine i Skopja o promeni imena BJRM u Severnu Makedoniju, bugarska javnost kontinuirano i koncentrisano se bavi ovim pitanjem koje je stotinama godina zaokupljalo balkanske, pa i bugarske političare.
Bugarska reaguje uzdržano, ne dajući razloga za preveliki optimizam, niti argumente kojima bi osporila dogovor, koji cela EU iščekuje sa olakšanjem. Verovatno je razlog u tome, kako je rekao bivši bugarski ambasador u Skoplju, Aleksandar Jordanov, što je Bugarska bila samo posmatrač u ovom procesu. To je, reklo bi se, samo delimično tačno, ako se ima u vidu završnica. Pre toga, Bugarska je imala značajnu, čak i vodeću regionalnu ulogu.
Premijer Bojko Borisov svim silama se trudio da se Balkan ponovo vrati na agendu Evropske unije. Samit EU-Zapadni Balkan koji je u maju održan u Sofiji bio je trijumfalna potvrda opravdanosti takvog opredeljenja i mogućnosti ove politike u EU. Upravo je u Sofiji najavljeno postizanje sporazuma Atine i Skoplja. Uz neposredne učesnike, ulogu da potvrdi sporazum preuzela je Angela Merkel saopštivši da su sve strane veoma blizu sporazuma.
Bugarski premijer imao je sve razloge za zadovoljstvo jer se činilo da je njegov politički plan doživeo potpuni uspeh, pa je s pravom očekivao i određeno, zasluženo, priznanje za svoj doprinos rešenju. Umesto toga, njegovo ime nije spomenuto ni u naznakama. Borisov je, na misteriozan način, izostao iz konačne slavljeničke fotografije u postizanju dogovora Atine i Skoplja, iako je svima u EU poznato koliko je napora ulagao da do sporazuma dođe upravo u vreme bugarskog predsedavanja EU. Smatralo se gotovo sigurnim da će i on biti na ceremoniji i da je već imao odgovarajuća obećanja obe zainteresovane strane.
Sam čin i odabrano mesto potpisivanja sporazuma nosilo je dosta simbolike koja prepliće bugarsko-makedonsku istoriju. Ceremonija potpisivanja održana je u pograničnom selu Psarades na Prespanskom jezeru. Ovo selo smatra se etnički bugarskim selom. Na jednom od prespanskih ostrva, Ahil, gde se nalazi bazilika Sveti Ahil, nalaze se posmrtni ostaci bugarskog cara Samuila. Car Samuilo bio je do skoro sporna ličnost u razumevanju makedonske istorije, pa ga je Skoplje smatralo svojim vladarom. Podignut mu je i veliki spomenik.
Makedonski premijer dodao je i drugu dimenziju simbolike tako što je citirao Aristotela, učitelja Aleksandra Makedonskog, koji je, može se reći, bio ključna ličnost u sporovima Atine i Skoplja. Sada je kontekst bio više kooperativan, a manje sukobljen.
Upravo zbog takvog statusa, pretpostavlja se, potiče deo bugarskih rezervi, koje je izrazio i sam Borisov. Nedelju dana pre postizanja sporazuma, on je rekao da se Bugarska ne slaže da u novom imenu bude i geografski pojam. Varijanta, poput Severne Makedonije, neprihvatljiva je pošto sa geografske tačke gledišta, ona se odnosi i na bugarske teritorije, pa bi prihvatanje takvog imena, moglo da bude osnova za teritorijalne pretenzije prema Bugarskoj.
Odmah nakon postizanja sporazuma između makedonskog premijera Zaeva i grčkog kolege Ciprasa, makedonski predsednik Đorđe Ivanov doputovao je u Sofiju prethodno saopštivši da neće da potpiše sporazum. Razlozi posete nisu najjasniji, ali se može pretpostaviti da je Ivanov želeo da nađe saveznika za svoj stav u rezervisanoj podršci Bugarske novom sporazumu. Umesto toga, bugarski predsednik Rumen Radev izjavio je da Bugarska prihvata rezultate pregovora. Daleko rezolutniji stav imao je Borisov. On je odbio da se sretne sa Ivanovim, objasnivši da Bugarska ne želi da se meša u unutrašnje stvari Makedonije i da ne vidi smisao da njegova vlada bude uključena u unutarpolitičku raspravu u Skoplju. Iz istih razloga, s Ivanovom se nije se srela ni potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih poslova Ekatarina Zaharijeva.
Đorđe Ivanov je odgovorio da je „Borisov premijer zemlje koja predsedava Savetom EU i stalno govori o dijalogu, ali odbijajući sastanak, on zauzima stranu i ne ostvaruje osnovni cilj predsedavanja EU“.
Jordanov ukazuje da još predstoji dug put do ostvarenja dogovora. Osim neslaganja predsednika i premijera, zbog čega sporazum mora da se vrati u parlament, na jesen ide referendum. Osim sporazumom, Grci su kategorički uskratili Makedoniji sve pretenzije na antičku istoriju. Zbog toga predstoji problem, jer Makedonci treba da se vrate „bugarskom prostoru“ i da iz njega „crpu svoju istoriju“. Makedonci treba da izaberu: „ili da se ne stide bugarskih strana svoje istorije ili da uđu u neki sukob“. Jordanov je ukazao da postoji komisija koja rešava ova pitanja. Najzadovoljnije su albanske partije koje ne vide sebe u istoriji kakva je do sada bila predstavljena makedonskim simbolima.
U svakodnevnim TV debatama na bugarskim kanalima ukazuje se da se za Bugarsku ništa ne menja, ali da je ime Severna Makedonija bolje od „Ilindenske Makedonije“, što je takođe bilo u opticaju. U svakom slučaju, Bugarska će tražiti garancije da će se novoimenovana država odreći teritorijalnih pretenzija prema Bugarskoj koje mogu da nastanu iz geografske odrednice „severna“ u njenom imenu. Bugarska nije imala spor povodom imena, nego je to bio problem za Grčku, rekao je bugarski ministar odbrane Krasimir Karakaćanov, pa je stvar makedonskog parlamenta kakvu će odluku da usvoji.
Izvor: www.danas.rs
Издвој новости на српском
