Lični osvrt Marijane Bajkić sa Međunarodne likovne kolonije “Bosilegrad in colour”
Biti deo međunarodne umetničke kolonije „Bosilegrad u bojama“ za mene je bilo mnogo više od stvaranja slika – bila je to prilika da osetim snagu zajedništva, toplinu nepoznatih ljudi i lepotu mesta koje vas tiho, ali snažno zagrli. Bosilegrad nije samo slikovit – on ima dušu. A upravo ta duša, utkana u svaki kamen, osmeh i pogled, inspirisala me je da stvaram iz srca.
Kolonija je postala naš mali svet – ispunjen bojama, pričama, razmenom, osmesima i onim nevidljivim nitima koje nas umetnike povezuju, ma odakle dolazili.
Kao jedna od učesnica ovogodišnje kolonije, osećam iskrenu potrebu da podelim koliko je ovo iskustvo za mene bilo duboko i dirljivo. Bosilegrad nije samo lep – on je grad koji zrači dušom. Njegovi stanovnici, tihi nosioci dobrote i otvorenog srca, učinili su da se osećamo kao kod kuće. Svuda su nas pratili osmesi, tople reči i pažnja koja se ne zaboravlja. Za jednu umetnicu, to je neprocenjiv podstrek – osetiti da je nečiji grad postao i tvoj, bar na kratko. Umetnici koji su bili deo ove kolonije bili su istinski inspirativni – ne samo svojim talentom, već i svojim duhom. Ljudska toplina, razgovori do duboko u noć, zajednički smeh i tišine pred platnom – sve je to stvaralo atmosferu koju ću dugo čuvati u srcu. Ovo nije bila samo kolonija – ovo je bio susret duša.
Sedam dana, od 13. do 20. jula, petnaest umetnika iz Srbije, Bugarske i Severne Makedonije stvaralo je u zagrljaju prirode, tradicije i mirisa starih kaldrmi. U svakom kutku Bosilegrada, u svakom selu koje smo obišli, osećala se snažna inspiracija. Kolonija je postala mesto susreta ideja, boja, tehnika, emocija – i pokazao koliko je umetnost univerzalan jezik. Svaka slika nastala tih dana nosi sa sobom lični pečat – onaj trenutak kada vas tišina pejzaža ili topla reč meštanina pokrenu iznutra. Gosti iz Ćustendila, uključujući i uvaženog Valentina Gospodinova, direktora galerije „Vladimir Dimitrov – Majstora“, doneli su dodatnu dimenziju koloniji – onaj osećaj pripadanja široj umetničkoj porodici regiona.
Organizatori su nam poklonili ne samo priliku da stvaramo, već i da doživimo Bosilegrad u punom sjaju – kroz obilaske, priče, muziku i susrete sa ljudima koji čuvaju kulturu i tradiciju. Svaki dan je nosio novu priču, novi osećaj, novu boju.
Izložba koja je zatvorila ovaj divan ciklus, bila je puna srca i očiju koje umeju da gledaju. Publika je ispunila dvorište do poslednjeg mesta, a umetnički program, uz nastupe Jasmine Mitove i Nikolaja Ivanova OM-a, bio je kao muzika za sve što smo tih dana proživeli. Zahvalnice i sertifikati koje smo dobili su lepa uspomena, ali prava nagrada su nova prijateljstva, osećaj pripadnosti i unutrašnje obogaćenje koje ovakvo iskustvo ostavlja.
Organizatori iz udruženja „GLAS“ i Studentskog čitališta „Sv. Kliment Ohridski“ najavili su da će ova priča dobiti svoj novi nastavak i naredne godine. A ja, iz dubine duše, već sada znam – vratiću se. Tamo gde umetnost ima dušu osmeha dobrih ljudi i boju sunca nad Bosilegradom.
Marijanа Bajkić
Издвој новости на српском
