Beogead 30.05.2018 god.
Vlast u Srbiji smatra da će rešavanjem statusa Kosova okončati proces EU integracija, te se zbog toga ne posvećuje drugim važnim pitanjima, kao što je položaj nacionalnih manjina, ocenjeno je danas na predstavljanju Alternativnog izveštaja o zaštiti prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Ova analiza je rezultat ostvarivanja projekta Foruma za etničke odnose ”Integrativne politike i položaj nacionalnih manjina”, koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo.
Predmet ove analize je ostvarivanje Pregovaračkog poglavlja 23, deo o zaštiti prava nacionalnih manjina odnosno Akcionog plana Vlade Republike Srbije za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za 2017. godinu, a po pitanju sledećeg:
- upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina (V deo Akcionog plana);
- demokratska participacija (VII deo Akcionog plana), i
- odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima (VIII deo Akcionog plana).
U radu na izradi publikacije korišćeni su rezultati stručnih i teorijskih analiza, kao i intervjui obavljeni sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina i drugim predstavnicima nacionalnih manjina; takođe su objavljene i stručno-političke konsultacije sa predstavnicima ključnih skupštinskih, vladinih i nezavisnih aktera manjinske politike.
„Naša jedina preporuka ljudima iz vrha države, jeste da konačno počnu da rade svoj posao, kad su u pitanju nacionalne manjine“, rekao je osnivač Foruma za etičke odnose Dragan Janjić. On je kazao da se akcioni plan za poboljšanje položaja manjinskih grupa, ne može sastavljati prema zahtevima država članica Evropske unije, već prema potrebama naroda koji živi ovde.
Janjić smatra da je težak položaj manjina u Srbiji uzrokovan lošim ustavnim zakonima i radom Ustavnog suda, koji i sam, prema njegovoj oceni, neretko donosi neustavane odluke.
„Srbiji su potrebne ustavne promene. Ako ljudi iz Vlade Srbije nastave da slede mišljenje Ustavnog suda, završiće kao i on. Neće niko znati da postoje“, kazao je on.
Bivša pokrajinska ombudsmanka zadužena za prava nacionalnih manjina, Eva Vukašinović, takođe je istakla da je ustavni okvir loše postavljen u odnosu na zakone, te da je Srbiji neophodan novi Akcioni plan koji bi se odnosio na poboljšanje položaja manjinskih grupa.
“Upisivanje imena pripadnika nacionalnih manjina u lična dokumenta nije kolektivno, već lično pravo. Mi nismo uočili mere koje bi unapredile rad sudija na jezicima manjina. Tako, na primer, imamo slučaj u Vojvodini, gde je suđenje na mađarskom jeziku, dok su zapisnik i presuda gotovo uvek na srpskom”, upozorava Vukašinovićeva i navodi da su prošli svi rokovi za donošenje zakona, predviđenih Akcionim planom i da je primena postojećih veoma loša.
“Nije tačno da su realizovane sve aktivnosti. Na brojnim mestima, gde je to predviđeno, još uvek nema mesta za table sa jezicima manjina koji su u službenoj upotrebi”, pojašnjava Eva Vukašinović, zaključujući da nije potrebno menjati svest ljudi koji su deo neke manjinske grupacije, već razmišljanje svih građana.
Ekonomista Danilo Šuković, smatra da su ekonomska prava nacionalnih manjina zapostavljena, navodeći da je to pitanje u fokusu svih multikulturalnih sredina, jer se na taj način izbegava diskriminacija pri zapošljavanju.
„Zato je veoma važno postaviti nove kriterijume prilikom zapošljavanja. Ti kriterijumi treba da se odnose i na pripadnike manjinskih grupa, kako bi im se olakšalo dobijanje posla. Za razliku od privatnog, gde to zavisi, pre svega, od volje poslodavca, državni sektor može i mora da radi na njihovoj većoj zastupljenosti. Ako nemate rezultate u ovom segmentu, onda ne možemo govoriti o demokratiji, slobodi i pravdi. I zbog toga je ovo veoma važno pitanje“, zaključio je Šuković, dodajući da Srbija zaostaje decenijama u odnosu na druge zemlje, kad je reč o ovom pitanju.
Izvor: www.mc.rs
A.D.GLASPRESS
Издвој новости на српском
